Piše: Marko Rakić, direktor Štamparije RP, Gornji Milanovac

Problemi u industriji samolepljivih etiketa retko nastaju naglo. Najčešće se razvijaju postepeno, kao posledica niza manjih odstupanja koja u početku deluju bezazleno. Jedan od takvih problema je pojava koja se u praksi opisuje kao „curenje lepka“, lepljive ivice, slepljene role i otežano ponašanje etiketa tokom aplikacije.

Važno je odmah razjasniti jednu stvar: kada u ovom tekstu govorimo o procesu, ne mislimo isključivo na proizvodnju etiketa u štampariji, već na ceo tok njihove upotrebe nakon isporuke, od skladištenja i transporta, do načina rukovanja i primene kod krajnjeg korisnika. Bez tog razumevanja, ovaj problem se često pogrešno tumači.

Šta se u praksi podrazumeva pod „curenjem lepka“

Kod samolepljivih etiketa, lepljivi sloj je industrijski definisan i nanet pre dolaska materijala u štampariju. Tokom štampe, štancovanja i namotavanja sa tim slojem se ne manipuliše i njegove osobine se ne menjaju.

Ipak, pod određenim uslovima, lepljivi sloj može promeniti svoje ponašanje i migrirati ka ivicama etikete. Ta pojava se u praksi opisuje kao „curenje lepka“, iako se ne radi o kvaru lepka kao materijala, već o posledici mehaničkog ili termičkog opterećenja celokupne strukture etikete.

Najčešće se to manifestuje kao:

• lepljive ivice rolni,

• slepljene etikete unutar role,

• otežano odmotavanje,

• prenos lepljivog sloja na delove opreme,

• nestabilno ponašanje tokom aplikacije.

Ono što je važno razumeti jeste da se ove pojave često ne javljaju odmah, već nakon određenog vremena.

Gde zapravo nastaje problem?

U praksi, problemi koji se pripisuju „lepku“ gotovo uvek imaju uzrok u načinu na koji je samolepljivi materijal tretiran kroz različite faze svog životnog ciklusa.

Proizvodnja u štampariji

Odgovornost štamparije je jasno definisana. Tokom proizvodnje etiketa, cilj nije da se menja materijal, već da se njegova industrijski definisana struktura ne naruši.

To podrazumeva:

• stabilnu i kontrolisanu štampu,

• precizno štancovanje bez oštećenja ivice etikete,

• ravnomerno namotavanje bez stvaranja unutrašnjeg stresa u roli.

Etiketa koja napusti štampariju mora biti procesno ispravna i stabilna u tom trenutku. U tom okviru, odgovornost štamparije je jasna i ograničena.

Skladištenje i transport nakon isporuke

Nakon isporuke, etikete ulaze u faze koje više nisu pod direktnom kontrolom štamparije. Uslovi skladištenja i transporta imaju značajan uticaj na ponašanje samolepljivih materijala.

U praksi, najčešći problemi nastaju zbog:

• povišenih temperatura,

• dugotrajnog izlaganja pritisku,

• neklimatizovanih prostora,

• transporta u zatvorenim vozilima tokom letnjih meseci.

Ovi faktori ne menjaju sastav lepka, ali mogu dovesti do toga da se kompletna struktura etikete ponaša drugačije nego u kontrolisanim uslovima.

Rukovanje i primena kod korisnika

Način na koji se etikete koriste u realnim uslovima dodatno utiče na njihovo ponašanje. Kontinualna štampa bez pauza, dugotrajno držanje rola na liniji ili nepravilno odmotavanje mogu pojačati već postojeći stres u materijalu.

Zbog toga se problemi često javljaju tek u ovoj fazi, iako njihov uzrok leži u kombinaciji prethodnih uslova.

Zašto se problem često pogrešno dijagnostikuje

Kada se posledica pojavi na etiketama, prirodna reakcija je da se problem traži u materijalu. Međutim, iskustvo pokazuje da je to najčešće pogrešan zaključak.

Samolepljiva etiketa ne „propada“ sama od sebe. Ona reaguje na uslove u kojima se nalazi. Kada ti uslovi nisu usklađeni sa njenim karakteristikama, posledice postaju vidljive, često sa zakašnjenjem, što dodatno otežava razumevanje uzroka.

Kako pristupiti problemu na ispravan način

Ispravan pristup ne podrazumeva traženje krivca, već razumevanje celog toka. To znači analizirati:

• kako je etiketa proizvedena,

• u kakvim uslovima je skladištena,

• kako je transportovana,

• i na koji način se koristi.

Tek kada se sve ove faze sagledaju zajedno, moguće je doneti tačne zaključke i sprečiti ponavljanje istih problema.

Na osnovu svega gore navedenog, može se zaključiti da, kada se kod samolepljivih etiketa pojave grepke koje se opisuju kao „curenje lepka“, važno je jasno razdvojiti faze i odgovornosti. Etiketa izlazi iz štamparije kao tehnički ispravan proizvod, izrađen u skladu sa karakteristikama materijala i kontrolisanim procesom proizvodnje.

U štampariji se ne manipuliše lepljivim slojem, niti se menjaju njegove osobine. Odgovornost štamparije je da tokom proizvodnje ne naruši industrijski definisanu strukturu samolepljivog materijala i da etikete isporuči u stabilnom stanju. Nakon isporuke, ponašanje etikete zavisi od uslova skladištenja, transporta i načina primene kod korisnika.

Zato se problemi sa etiketama ne rešavaju improvizacijom ili traženjem brzih rešenja. Rešavaju se razumevanjem procesa u celini i odgovornim pristupom u svakoj njegovoj fazi. Kada su proizvodnja i eksploatacija usklađene sa karakteristikama materijala, samolepljiva etiketa zadržava stabilno i predvidivo ponašanje tokom celog svog životnog ciklusa.

Marko Rakić, direktor
Štamparija RP, Gornji Milanovac